Dok su oči javnosti prošle nedelje bile uprte u američke izbore, jedan evropski predsednik je dao ostavku kako bi se suočio sa zločinima počinjenim pre više od 20 godina.
Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) je i zvanično optužilo predsednika Hašima Tačija za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti povezane sa ratom 1998-99. godine. Takođe su optužena još tri bivša visoka pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), grupe koja se pobunila protiv dugogodišnjeg progona i zlostavljanja srpskih vlasti.
Odmah nakon Tačijeve ostavke, on je prebačen u Hag, gde se nalazi sedište Specijalizovanih veća Kosova (SVK) pred kojima se Tači prvi put pojavio u ponedeljak.
Sud, koji finansijski podržava EU, a čiji je glavni tužilac Amerikanac, osnovan je 2016. godine kako bi sudio za zločine počinjene tokom i neposredno nakon rata na Kosovu, od kojih su mnogi dokumentirani u izveštaju Saveta Evrope iz 2010. godine. Sud je formalno deo kosovskog pravosudnog sistema, ali sa sedištem u Holandiji i međunarodnim osobljem (sudijama, tužiocima i sekretarom).
Iako kritičari sud smatraju jednostranim i antialbanskim, optužbe uključuju i ubistva kosovskih Albanaca koji su bili politički protivnici OVK. Mnoge albanske, srpske i romske žrtve nestale su nakon rata, tako da ti zločini nisu povezani sa samim sukobom.
Zapravo, mnogi od ovih zločina nisu bili procesiurani pred UN-ovim Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koji je sudio za zločine počinjene samo do kraja rata (jun 1999. godine), dok je Specijalni sud nadležan za zločine počinjene do 31. decembra 2000. godine.
Tri koraka su sada ključna. Prvo, sud, EU i druge pristalice moraju da nastave da pružaju snažnu zaštitu svedocima, budući da je nedostatak podrške negativno uticao na slučajeve protiv drugih bivših čelnika OVK, uključujući i one pred MKSJ-om.
Drugo, tužilaštvo bi svim osobama koje su ili koje će biti optužene trebalo da pruži pravično suđenje.
Treće, vlade SAD-a i Evropskih zemalja bi ovo trebalo da iskoriste i doprinesu unapređenju pravde u Srbiji, kada je reč o zločinima na Kosovu i širom bivše Jugoslavije.
Velika većina ratnih zločina na Kosovu počinjena je od strane srpskih i jugoslovenskih snaga i za njih niko nije odgovarao. U ove zločine spada i organizovano prebacivanje na stotine tela, koja su prevezena u Srbiju, a potom zakopana u masovne grobnice.
Zbog teških zločina počinjenih na Kosovu, MKSJ je procesuirao jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i šest visokih zvaničnika. Osuđena su petorica, dok je jedan oslobođen optužbi (Milošević je preminuo tokom suđenja).
Ali volja srpske vlade da doprinese pravdi bila je sramotno mala.
Procesuiranje sopstvenih zločina u Srbiji ne ide tako brzo.Dosledno se izbegava gonjenje policijskih i vojnih zvaničnika. Vlada je one koji su osuđeni u Haškom tribunalu i pušteni nakon izdržavanja kazne dočekala kao heroje.
Saradnja Kosova sa Specijalnim sudom je dobar primer poštovanja vladavine prava i spremnosti da se suoči sa prošlošću. Takođe, može pomoći da se na Srbiju izvrši pritisak da okonča kulturu nekažnjivosti koja tamo vlada od kraja rata.
