(Berlin) – Vlada Srbije treba odmah da ukine zabranu događaja u okviru Evroprajda zakazanog za septembar 2022. godine u Beogradu, saopštila je danas organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch). Umesto toga, vlast bi trebalo da radi zajedno sa organizatorima kako bi se osigurala adekvatna bezbednost učesnika.
Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je 27. avgusta da vlada otkazuje Evroprajd, regionalni događaj koji promoviše ravnopravnost lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba, kome je Srbija trebala da bude domaćin od 12. do 18. septembra, uz šetnju planiranu za 17. septembar. Vučić je priznao da taj potez predstavlja „kršenje manjinskih prava“, ali je svoju odluku opravdao pretnjama desničarskih grupa da će ometati događaj i porastom graničnih tenzija sa Kosovom . Premijerka Ana Brnabić, lezbejka koja je i prva žena na toj funkciji, podržala je otkazivanje, rekavši da je „prva i neprikosnovena stvar osigurati mir i stabilnost u zemlji“.
„Odluka Vlade Srbije da otkaže Evroprajd predstavlja sramno popuštanje pred predrasudama i pretnjama protivpravnim nasiljem i njihovo implicitno odobravanje“, rekao je Grem Rid, direktor programa za prava LGBT osoba u organizaciji Hjuman rajts voč. „Već su održani ulični protesti ekstremno desničarskih grupa i verskih entiteta. Sada Srbija ima obavezu da osigura bezbednost i dostojanstvo učesnika Evroprajda“.
Saopštenje vlade usledilo je nakon protesta održanog 27. avgusta u Beogradu, kome je prisustvovalo više hiljada ljudi koji su se protivili Evroprajdu, sa sloganima poput „Spasimo našu decu i našu porodicu“.
Organizatori su naveli da nisu primili zvanično obaveštenje o zabrani i da nameravaju da održe događaj kako je planirano. „Predsednik Vučić ne može da otkaže tuđi događaj“, rekla je Kristine Garina, predsednica Evropskog udruženja organizatora Prajda. „Evroprajd nije otkazan i neće biti otkazan. Tokom procesa konkurisanja za Evroprajd 2022, premijerka Brnabić je obećala punu podršku Vlade Srbije...i očekujemo da će to obećanje biti održano“.
Kopredsedavajuća Intergrupe za LGBTI prava Evropskog parlamenta najavila je da će prisustvovati bez obzira na Vučićevo otkazivanje. Grupe civilnog društva u Srbiji nagovestile su krajem avgusta da planiraju da se žale sudu na svaku zabranu. Vučić je na kritike odgovorio rekavši, bez iznošenja detalja, da će vlada sprovesti zabranu: „Ako je skup zabranjen, onda će biti zabranjen. Nema igranja sa odlukama države.”
Vlada Srbije, nakon što je zabranjivala Prajd između 2011. i 2013. godine, od 2014. dozvoljava održavanje parada u Beogradu, koje su bile mirne. Opravdanje srpskih vlasti za otkazivanje Evroprajda 2022. godine veoma liči na argument Rusije za zabranu marševa LGBT osoba jer bi mogli da dovedu do nasilnih sukoba sa kontrademonstrantima. Evropski sud za ljudska prava odbacio je taj argument u predmetu Aleksejev protiv Rusije 2010. godine kao kršenje prava na mirno okupljanje.
Odbacujući argument ruske vlade, sud je ponovio da „nema dvosmislenosti“ u vezi sa „pravom pojedinaca da se otvoreno identifikuju kao gej osoba, lezbejka ili bilo koja druga seksualna manjina i da promovišu svoja prava i slobode, naročito koristeći slobodu mirnog okupljanja“. Sud je naglasio da su uskraćivanjem prava na mirno okupljanje aktivistima za prava LGBT osoba „vlasti efektivno podržale namere osoba i organizacija koje su jasno i s namerom planirale da ometaju mirne demonstracije kršeći zakon i javni red“.
Umesto da zabranjuju demonstracije jer treće strane ugrožavaju javni red, vlasti bi trebalo da ispune svoju dužnost da obezbede da policija zaštiti mirne demonstrante koji ostvaruju svoje pravo na slobodu okupljanja, naveo je Hjuman rajts voč. Na osnovu sudske prakse o ljudskim pravima u vezi sa paradama ponosa, organi za sprovođenje zakona treba da imaju u vidu da su dužni da zaštite učesnike i učesnice.
Kao članica Saveta Evrope, Srbija treba da se pridržava njegovih standarda za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, što podrazumeva i da države članice treba da obezbede svačiju slobodu mirnog okupljanja bez ikakve diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Standardi Saveta Evrope takođe nalažu da vlade ne treba da zloupotrebljavaju zakonske i administrativne odredbe za nametanje ograničenja slobode izražavanja i mirnog okupljanja na osnovu pitanja javnog zdravlja, javnog morala i javnog reda.
Član 21. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji je Srbija ratifikovala 2001. godine, eksplicitno štiti pravo na mirno okupljanje. U izveštaju iz 2016. godine, specijalni izvestilac UN-a za pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja naveo je da „neuspeh države da zaštiti učesnike mirnog skupa od nasilnih, fundamentalističkih kontrademonstranta predstavlja kršenje prava na slobodu mirnog okupljanja“. Specijalni izvestilac je rekao da vlada „ima pozitivnu dužnost da zaštiti one koji ostvaruju svoje pravo na mirno okupljanje, čak i ako promovišu nepopularne stavove (npr. prava za LGBTI osobe ili prava manjinskih veroispovesti)“.
U izveštaju iz 2022. godine, izvestilac je naglasio da su „protesti bili naročito važni u omogućavanju učešća inače isključenih grupa poput …LGBTQI+ osoba i drugih marginalizovanih zajednica i grupa žrtava…Tamo gde države usvajaju sekuritizovane, neprijateljski nastrojene pristupe protestima, umesto da ih pozdravljaju kao važan deo demokratskog života, rezultat je često produbljivanje dubinskih kriza.”
„Umesto da oportunistički povlađuju grupama koje se protive ostvarivanju ljudskih prava, srpske vlasti bi trebalo da sarađuju sa organizatorima Evroprajda kako bi događaj učinili bezbednim i garantovali pravo na mirno okupljanje“, rekao je Rid. „Pretnje dostojanstvu i pravima LGBT osoba trebalo bi naiđu na ozbiljnu reakciju vlade. Otkazivanje regionalnog događaja je pogrešan potez.”
